2010-06-28
Sulejman Tihi?, predsjedavaju?i Doma naroda Parlamenta BiH i lider SDA - intervju za AKTER
Moj cilj nije živeti u surovoj prošlosti rata, moj je cilj normalan život u boljem sutra. Nemam dilemu da ?e BiH opstati, a da li ?e biti dejtonska ili nešto druk?ija, to zavisi od politi?kog dogovora. Što pre povežemo privrede zemalja iz bivših jugoslovenskih republika, ali i šire, pre ?emo doživeti privredni oporavak.

SULEJMAN TIHI?, PREDSEDAVAJU?I DOMA NARODA PARLAMENTA BIH I LIDER SDA

 

Novi vetrovi na Balkanu

 

Moj cilj nije živeti u surovoj prošlosti rata, moj je cilj normalan život u boljem sutra.
Nemam dilemu da ?e BiH opstati, a da li ?e biti dejtonska ili nešto druk?ija, to zavisi od politi?kog dogovora. Što pre povežemo privrede zemalja iz bivših jugoslovenskih republika, ali i šire, pre ?emo doživeti privredni oporavak.

 

 

„Prošao sam kroz pet logora, mesecima bio podvrgnut najgorim torturama. Mnogi koji znaju šta sam sve doživeo, ?ude se kada vide koliko insistiram na pomirenju, dijalogu i dobrosusedskim odnosima,“ kaže Sulejman Tihi?

 

 

Nisam hteo da radim posao Predsedništva BiH, ?ekao sam da predsedavaju?i prvi poseti Beograd. Me?utim, kada je postalo jasno da on izbegava da do?e u Beograd ili da pozove predsednika Srbije u bilateralnu posetu Bosni i Hercegovini, mi u SDA smo odlu?ili da napravimo ovu državno-strana?ku posetu.“
Ovako za „Akter“ govori Sulejman Tihi?, predsedavaju?i Doma naroda Parlamenta Bosne i Hercegovine i lider Stranke demokratske akcije, prvi politi?ar iz ove države koji je posle ?etiri godine pauze boravio u zvani?noj poseti Srbiji. Pozdravlja odluku Skupštne Srbije da donese deklaraciju o osudi zlo?ina u Srebrenici i naglašava da je Bosna i Hercegovina jedina država koja to još nije u?inila. Isti?e da se njegova SDA zalaže za osudu  zlo?ina u Srebrenici, ali i svih zlo?ina, „jer su to zlo?ini nad ljudima“. Napominje da o slu?aju Ejupa Gani?a u Beogradu nije razgovarao, jer ga je za to, „posredno“, zamolio sam Gani?.

Boravili ste dva dana u Srbiji, a u Beogradu se sreli sa najvišim srpskim zvani?nicima. Koji ?e konkretni koraci uslediti posle ovih razgovora?

U poslednje ?etiri godine odnosi izme?u Srbije i Bosne i Hercegovine, pre svega, zbog populisti?ke i neodgovorne politike nadležnih za spoljnu politiku, stoje u mestu ili se ?ak kre?u unazad. Ako za po?etak uspemo zaustaviti tu negativnu putanju koju su nametnuli neodgovorni politi?ari, bi?e to vrlo konkretan korak u pravcu normalizacije i poboljšanja odnosa izme?u BiH i Srbije.



Kažete da je strateški interes BiH dobra saradnja sa Srbijom i zajedni?ki nastup na tržištima islamskih i nesvrstanih zemalja. Može li uistinu do toga do?i?

Naravno da može ukoliko bude dobre volje. Što se ti?e predsednika Tadi?a i mene, ima je, ali uvek morate ra?unati i na one politi?ke faktore koji svoj prosperitet vide samo u konfliktu i izostanku saradnje.

Zašto ?etiri godine nije bilo dijaloga izme?u Srbije i Bosne i Hercegovine?

Jedan od razloga je ?injenica da Predsedništvo Bosne i Hercegovine ?etiri godine nije radilo svoj posao. Umesto da uspostavljaju dijalog, poboljšavaju bilateralne odnose i rešavaju probleme, neki su odabrali politiku podilaženja masama u šta, svakako, spada izostanak saradnje sa Srbijom. Drugi razlog je i to što je zvani?ni Beograd davao prioritet odnosima sa manjim bosanskohercegova?kim entitetom, a ne saradnji sa državom Bosnom i Hercegovinom.


Kako je, uopšte, došlo do vaše posete Beogradu, pošto je predsedavaju?i Predsedništva BiH Haris Silajdži? postavljao uslov da poseti Iliju Juriši?a u zatvoru, a onda se na volšeban na?in našao izgovor o kvaru na avionu?

Dobijao sam pozive od predsednika Tadi?a u oktobru prošle godine, potom u decembru, pa u aprilu ove godine... No, politi?ka klima u BiH bila je takva da je bilo vrlo teško odlu?iti se na posetu Beogradu. Tako?e, nisam hteo da radim posao Predsedništva BiH, ?ekao sam da predsedavaju?i prvi poseti Beograd. Me?utim, kada je postalo jasno da on izbegava da do?e u Beograd ili pozove predsednika Srbije u bilateralnu posetu Bosni i Hercegovini, mi u SDA odlu?ili smo da napravimo ovu državno-strana?ku posetu.


Sa premijerom Republike Srpske i hrvatskim predsednikom Ivom Josipovi?em posetili ste stratišta Srba, Bošnjaka i Hrvata. Da li to, kona?no, duvaju vetrovi pomirenja na brdovitom Balkanu?
Želim da verujem da su ve? po?eli da duvaju novi vetrovi i da ?e nai?i na odobravanje u celom regionu. Zlo?inci nemaju niti nacije, ni vere – oni su samo zlo?inci i ne mogu biti slavljeni kao heroji. I ranije je moj stav bio jasan: poverenje i pomirenje me?u narodima i državama mogu se graditi samo na istini i pravdi i zato je trebalo da obi?emo sva stratišta.


Da li vas je zbog posete stratištima kritikovao i reis-ul-ulema Islamske zajednice u BiH Mustafa Ceri??
Reis-ul-ulema Mustafa Ceri? iznosio je negativne stavove kada su u pitanju neke moje izjave ili stavovi stranke, ali mi nije poznato da je uputio kritike zbog posete stratištima.


Kakav je vaš li?ni odnos prema ratnoj prošlosti, jeste li uspeli da je zaboravite ili potisnete?
Ja sam ?ovek koji je svu surovost rata osetio na vlastitoj koži. Prošao sam kroz pet logora, mesecima bio podvrgnut najgorim torturama. Mnogi koji znaju šta sam sve doživeo, ?ude se kada vide koliko insistiram na pomirenju, dijalogu i dobrosusedskim odnosima. Me?utim, bez toga nema napretka, a moj cilj nije živeti u surovoj prošlosti rata, moj je cilj normalan život u boljem sutra. Ratna dešavanja, zlo?ine i sukobe treba prepustiti istori?arima i sudovima, a mi politi?ari treba da se okrenemo rešavanju problema sadašnjosti i budu?nosti. Moja obaveza, ali i obaveza drugih, jeste da ?inimo sve kako se ružna prošlost ne bi ponovila i kako više nikada ni Sulejman Tihi?, niti bilo ko drugi, ne bi bio u logorima u Srbiji, BiH ili bilo gde u regionu.


Kad smo ve? kod ratne prošlosti, Srbija je donela rezoluciju o osudi zlo?ina u Srebrenici. Ho?e li i Bosna i Hercegovina osuditi zlo?ine nad Srbima?

Srebrenica je zlo?in o kojem niko u svetu nema nikakvih dilema. To je zlo?in koji su haški sudovi okvalifikovali kao genocid. Srbija je uradila prirodnu stvar kada je donela ovakvu rezoluciju. Mi taj ?in cenimo. Nažalost, jedino Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine nije donela odluku o osudi genocida u Srebrenici, jer srpske politi?ke stranke iz Republike Srpske to ne dopuštaju. A bez jasne osude i distanciranja od genocida u Srebrenici, mi u BiH ne možemo donositi nikakve druge odluke u tom smislu. Ina?e, stav SDA je da se osude svi zlo?ini, svakako i oni nad Srbima, jer zlo?in je zlo?in. Kona?no, to su sve zlo?ini nad ljudima.



Nedavno su završeni izbori za nacionalne savete u Srbiji i Bošnja?ka kulturna zajednica odnela je ubedljivu pobedu, a muftija Zukorli? najavljuje da ?e za Bošnjake tražiti status naroda i promenu ustavnog statusa Sandžaka. Kako na to gledate?

Mi smo na tim izborima podržali Bošnja?ku listu za Sandžak koja nije pobedila, ali je ostvarila dobar rezultat koji joj garantuje ozbiljnu poziciju u pregovorima o formiranju ve?ine u Nacionalnom ve?u. Položaj Bošnjaka u Sandžaku je bolji nego ranije, ali to ne zna?i da se ne može još poboljšati i uskla?ivati sa evropskim demokratskim standardima. Sigurno da zahtevi bošnja?ke strane zavise i od politi?ke atmosfere u Srbiji. Što politika zvani?nog Beograda bude otvorenija i korektnija prema Bošnjacima, to ?e i zahtevi Bošnjaka biti realniji.


Verske zajednice polagano ulaze u svetovne, odnosno politi?ke procese, da li je to za naša društva dobro?
Sigurno da to nije dobro za funkcionisanje naših država. Ne treba ni politika da se meša u rad verskih zajednica. A ukoliko se verske zajednice eventualno i umešaju u posao politike, onda bi trebalo da budu spremne da podnesu i kritike, neslaganja, pa i odgovornost. Svako treba da radi svoj posao i odgovara za njega. Moramo da sara?ujemo u okviru svojih nadležnosti i odgovornosti.

 

Me?unarodna zajednica nije zadovoljna ostvarenjem države BiH. Verujete li da dejtonska BiH može da opstane?

Bosna i Hercegovina je starija od svih državnih zajednica na ovom prostoru i ima kontinuitet postojanosti u jednoj ili drugoj formi. Zato nemam dilemu da ?e Bosna i Hercegovina opstati. BiH je kroz istoriju pokazala da je ne mogu uništiti ni okupatori, ni ratovi i sigurno je da ?e opstati, a da li ?e biti dejtonska ili nešto druk?ija, to zavisi od politi?kog dogovora.

 

Premijer RS Milorad Dodik najavljuje referendum, ho?e li ga, po vama, biti?

Dodik je klasi?an primer politi?ara koji “igra za raju”. Sve su to samo predizborni trikovi i ja ne pridajem veliki zna?aj tome. Predsednik Tadi? je i prilikom naše posete Boegradu ponovio da je strateški interes Srbije teritorijalni integritet i celovitost Bosne i Hercegovine, te da Srbija ne?e podržati nikakve odluke koje bi mogle dovesti u pitanje teritorijalni integritet i celovitost BiH.

 

Na jesen slede izbori u BIH. O?ekujete li promene?

Naravno da o?ekujem. Pre ?etiri godine, ta?nije 2006, pobedile su nacionalisti?ke politike isklju?ivosti i podele. Zato imamo ?etiri godine ne samo stagnacije, ve? i nazadovanja u odre?enim oblastima. Dok su sve druge zemlje u regionu ostvarile napredak prema punopravnom ?lanstvu u Evropskoj uniji, gra?ani Bosne i Hercegovine još uvek su izolovani viznim režimom. Zato o?ekujemo da takve politike ne?e dobiti podršku na ovim izborima. Da smo usvojili aprilski paket ustavnih amandmana i  reformi, danas bi BiH bila ?lanica NATO-a i mnogo bliže punopravnom ?lanstvu u Evropskoj uniji.


U BiH ?esto nisu bili zadovoljni predstavnikom me?unarodne zajednice. Kakva je saradnja sa gospodinom Inckom?

Saradnja sa gospodinom Inckom je dobra, ali za poboljšanje politi?ke situacije u BiH treba puno više odlu?nosti OHR-a i gospodina Incka. Naravno da niko ne može raditi posao doma?ih politi?ara, pa ni gospodin Incko, ali me?unarodna zajednica je nametnula nefunkcionalna dejtonska rešenja i mora nam pomo?i u procesu uspostavljanja evropskih standarda.


Kakvi su odnosi tri naroda u BiH danas, jesu li rane zacelile i može li se me?usobno sara?ivati?

Zajedni?ka poseta stratištima, poseta Beogradu i povratak izbeglica samo su neki od pokazatelja koji nam govore da je mogu?e sara?ivati i živeti zajedno. Nažalost, neodgovorne politike, isklju?ivo zarad li?nih interesa, vrlo ?esto znaju da iznova otvore rane koje su ve? bile na putu da zacele.

Ako se insistira na pomirenju balkanskih naroda, može li se u neko dogledno vreme privrede bivših jugoslovenskih republika ponovo povezati kao nekada?

Privredno povezivanje je nužnost i zajedni?ki interes. Što pre povežemo privrede zemalja iz bivših jugoslovenskih republika, ali i šire, pre ?emo doživeti privredni oporavak.

 

Kad je sve tako, ?ujete li katkada da se narod pita zašto nam je sve ono iz devedesetih bilo potrebno?

?ujem, svakako. Ali morate imati na umu da je i tada bilo onih koji su govorili da nam sve to ne treba. No, tada su o?ito bile ja?e snage koje su mislile druk?ije. A sa ove vremenske distance, svi se možemo složiti da nam nije trebalo. Što se ti?e politi?ke opcije kojoj ja pripadam, mi smo ?inili sve da o?uvamo Jugoslaviju kao zajednicu ravnopravnih republika i naroda. Nažalost, to nisu želeli oni koji su stvorili prvu i drugu Jugoslaviju.

 

LI?NA ODLUKA

 

Da li je na odluku da posetite Beograd uticao turski premijer Erdogan i kakva je uloga Turske u procesu pomirenja izme?u naših dveju zemalja?

To je prvenstveno moja odluka. Istina, po?etkom aprila sam u razgovorima s premijerom Erdoganom pomenuo mogu?nost posete Beogradu i on mi je dao punu podršku. To je sva veza Erdogana sa posetom Beogradu. S druge strane, Republika Turska ima veoma pozitivnu ulogu u procesu pomirenja i uspostavljanja dobrosusedskih odnosa izme?u BiH i Srbije i to svakako treba znati ceniti. I sama Istanbulska deklaracija je isklju?ivo zasluga turske diplomatije.

 

OHR NE MOŽE OTI?I TEK TAKO

 

Kada ?e po vama BiH mo?i samostalno da odlu?uje, bez me?unarodnih predstavnika?

Onda kada bosanskohercegova?ke institucije dovoljno oja?aju i kada preuzmu nadležnosti OHR-a. I, svakako, kada promenimo Ustav. OHR ne može oti?i tek tako i ostaviti doma?im institucijama da odlu?uju, a da svoje nadležnosti, koje su sastavni deo Dejtonskog ustava, ne prenese na postoje?e državne institucije ili na neke nove koje bi bile uspostavljene.

 

O GANI?U NI RE?I

 

Da li ste se prilikom razgovora u Beogradu dotakli izru?enja Ejupa Gani?a i doga?aja u Dobrovolja?koj ulici?

Pred polazak u Beograd, posredno sam dobio poruku od gospodina Gani?a u kojoj je tražio da ne bude pomenut u razgovorima u Beogradu. Naravno da sam ispoštovao njegovu volju.

 

Ljiljana Milenkovi?   

AKTER ONLINE,  28. juni 2010.